I tako …na putu ka autentičnosti…
Uz suze i smeh, svetlost i mrak, trud i rad, hrabrost i strah, koračaš ka slobodi.
Otkrivaš bolne lekcije i sudbonosne spoznaje.
Znaš da moraš sama, to je jedini ispravan način.
Jačaš.
Razumeš, a vremenom i osećaš.
Rasteš.
Neki delovi tebe se bude. Neki zauvek umiru.
I nekako usput, osvestiš strast.
Davno zaboravljen osećaj.
Ne samo osećaj, već važan deo sebe.
Shvatiš koliko si ponosna na svoju strast.
Na to što je imaš.
Na to što ti je data.
Napreduješ.
Prepoznaš je u svojoj energičnosti, temperamentu, odgovornosti, predanosti i ranjivosti.
U glasnom pevanju i plesanju po kući.
U potrebi da se bezuslovno daješ.
U snazi da kasno ležeš, rano ustaješ i istraješ kada je najteže.
I ne samo da istraješ.
Već da drugima daješ snagu.
Budeš primer.
Povremeno osetiš i ljutnju.
Zato što si svoju strast zanemarila.
Pitaš se:
Kako si mogla da je potceniš?
Zbog koga?
Zbog čega?
Pa ona je ti! Strast je deo tebe.
Ona tvojoj autentičnosti daje dubinu, boju i živost.
Jer ne postoji autentičnost bez strasti!
