Nekada sam mislila da odluke donosim ja.
Danas sve češće proveravam da li ih donosi moj strah.
Strah se uči. I hrabrost se uči.
Strah je koristan. Hrabrost je sloboda.
Čovek ne postaje hrabar. Odluči da bude.
Zato hrabri ljudi nisu oni koji se ne plaše.
Već oni koji ne dozvole da strah bira umesto njih.
Za početak, samo primeti da je strah tu.
Oslušni ga. Strah ne traži da ga oteraš. Traži da ga razumeš. Da ga prihvatiš.
Jer strah nije slabost. On samo pokazuje da stojiš pred nečim važnim.
Ne donosi odluke iz straha.
Ali nemoj ni da bežiš od njega. I ne sumnjaj u sebe.
Veruj svom unutrašnjem glasu više nego tuđim mišljenjima.
Kreni i onda kada ne znaš šta te čeka.
To nije odsustvo straha. To je hrabrost.
Hrabrost nije sigurnost.
Ona je spremnost da zakoračiš i kada je ishod neizvestan.
U jednom trenutku se može srušiti ono što si mislila da jesi.
Stari identitet. Stari život.
Prihvati rizik. Biraj izazove.
Jer hrabrost ne dolazi odjednom.
Ona nastaje svaki put kada izabereš istinu umesto udobnosti.
Neće svi razumeti tvoje izbore. Niti će ih svi podržati.
Ipak, ne odriči se onoga što ti je važno.
Više osećaj. Manje objašnjavaj.
Na kraju…
Jedini način da zaslužiš hrabrost je da budeš ono što jesi.
Ko će doneti tvoju sledeću odluku – strah ili hrabrost?
