DECA
Atmosferu u svakodnevnom životu treba da kreiraju ljudi; ne mediji, društvene mreže, niti pametni telefoni. Stil života, navike, prioriteti, sistemi vrednosti ljudi određuju karakter i kvalitet životne atmosfere.
Živimo u zbunjujućem vremenu u kom su zaboravljeni sistemi vrednosti. Moralna, ideološka zbrka i kriza u društvu doprinelele su slabljenju autoriteta porodice i autoriteta škole koje bi deci trebale da nude obrasce ponašanja, sisteme vrednosti, moralne norme, životne stavove.
Roditelji su opterećeni borbom za egzistenciju, a školski sistem je u konstantnoj tranziciji i lutanju u pronalaženju najidealnijih modela i načina za vaspitno-obrazovni rad sa decom. Sve pomenuto ostavilo je prostora medijima da zauzmu vodeće mesto u procesu socijalizacije dece i dominantnu ulogu u njihovom vaspitanju.
Mediji su uticali da se deca Novog doba formiraju u emocionalno nepismene individue, koje nisu u stanju da prepoznaju i prihvate svoja osećanja, niti da ih adekvatno ispolje. Okupirana savremenim tehnologijama i lako dostupnim medijskim sadržajima kao glavnim oružjem protiv dosade, deca nisu navikla da se igraju pa su tako propustila osnovne životne lekcije. Nisu naučila da regulišu emocije i da se izbore sa stresom, nisu razvila nezavisnost, samostalnost, samopouzdanje.
Igra je postala traćenje vremena u težnji za što ranijim postizanjem uspeha, a gledanje telefona nagrada za ostvaren uspeh. Konzumiranjem savremenih tehnologija dok su roditeljima “na oku“ deca su roditelje poštedela brige da će se kroz igru povrediti a obezbeđujući im mir i tišinu za odmor, naučena su sebičnom ponašanju i stavljanju sopstvenih potreba i vlastite koristi uvek ispred interesa drugih.
Šta je ono što odrasli mogu preduzeti?
