Empirijske činjenice (Bečelić, 2016):
- adolescenti u Srbiji nisu u potpunosti medijski nepismeni,
- medijsko opismenjavanje adolescenata u Srbiji najčešće je svedeno na angažovanje roditelja,
- sticanje veština medijske pismenosti je deo opšte kulture,
- postoje identitetske konstrukcije na koje mediji imaju više uticaja,
- utvrđena je povezanost pojedinih dimenzija identiteta i nivoa medijske pismenosti.
Adolescenti u Srbiji nisu u potpunosti medijski nepismeni
Ipak, evidentiran nivo medijske pismenosti podrazumeva minimalno znanje koje adolescentima nije dovoljno za dinamičnu i adekvatnu upotrebu medija. Medijsko opismenjavanje mladih u Srbiji svedeno je samo na nivo opšte informisanosti i veštine zasnovane na principima odgovornog vaspitanja.
Medijsko opismenjavnje adolescenata u Srbiji najčešće je svedeno na angažovanje roditelja
To je pohvalno. Međutim, roditelji ne treba da budu dominantni agensi u procesu medijskog opismenjavanja dece.
Pre svega zbog toga što je medijsko opismenjavanje deo stručno-naučne oblasti zasnovane na teorijskim saznanjima, empirijskim istraživanjima i naučnim postulatima. Pretpostavka je da roditelji mogu biti ti koji će pružiti “prvu pomoć” – savet i sugestiju. S druge strane, neophodno je da i roditelji imaju odgovoran i znalački pristup medijima, ali i dovoljno vremena i volje da se posvete medijskom vaspitanju svoje dece.
Sticanje veština medijske pismenosti je deo opšte kulture
Medijska istraživanja (Bečelić, 2016) pokazala su da medijska pismenost u Srbiji nije na zavidnom nivou. Građani nisu osposobljeni da tumače, analiziraju i interpretiraju medijske poruke, tako da se razvijaju u bića podložna uticaju i manipulaciji medija. Medijska pismenost zato postaje imperativ Novog doba i neophodna kognitivna, psihološka i uopšte građanska veština u borbi za opstanak u svetu novih medija.
Za sada, medijsko opismenjavanje mladih u Srbiji podrazumeva opšte informisanje u okviru izbornog nastavnog predmeta Građansko vaspitanje.
Postoje identitetske konstrukcije na koje mediji imaju više uticaja
Na osnovu istraživanja u području uticaja reklama (Bečelić, 2016) ustanovljeno da su uticaju medija najpodložniji adolescenti čije su identitetske konstrukcije do perioda adolescencije izgrađene na karakteristikama nesavesnosti, nedisciplinovanosti, neambicioznosti i loše izgrađenog odnosa sa roditeljima. S druge strane, rezistentniji su adolescenti čija je ličnost formirana u skladu sa moralnim, vaspitnim i obrazovnim vrednostima, zadovoljni sobom i koji potiču iz zdrave porodične sredine.
Utvrđena je povezanost pojedinih dimenzija identiteta i nivoa medijske pismenosti
Poslušni, samodisciplinovani, savesni, ambiciozni adolescenti koji imaju samopouzdanja, sposobni da prepoznaju i tumače emocije, koji nisu skloni besu, anksioznosti, depresiji, uznemirenosti i koji imaju pozitivnu sliku o sopstvenom telu, pokazali su posedovanje sposobnosti i veština medijske pismenosti.
Sasvim je jasno da se veštine medijske pismenosti, kao i bilo koje druge veštine, radom mogu steći, razvijati i unapređivati.
ŠTA ČEKAMO?
Koncept medijskog opismenjavanja treba da egzistira na sprezi i konvergenciji svih ključnih agensa koji mogu da doprinesu medijskom opismenjavanju mladih, uključujući pored roditelja i vršnjaka, i školu kao posrednika.
Za sada ne postoji svest o neophodnosti, značaju i važnosti medijske pismenosti. Ključno je prevazilaženje indifirentnosti i pasivnosti društva aktiviranjem vlasti koja će podstaći i doprineti podizanju svesti celokupne zajednice. Ipak, inicijativu moraju pokrenuti roditelji i nastavnici, pedagozi i stručni saradnici, uz podršku stručne javnosti.
Prvi i najznačajniji koraci ka unapređenju položaja i statusa medijskog opismenjavanja u Srbiji su pre svega prepoznavanje značaja medijskog opismenjavanja; kontinuirano podsticanje javnih diskusija; animiranje stručne javnosti pokretanjem većeg broja projekata u oblasti medijskog opismenjavanja; podržavanje razvoja medijskog obrazovanja nastavnog kadra; intezivno promovisanje i popularizovanje medijskog opismenjavanja uz pomoć medijske industrije; osavremenjivanje i unapređivanje naučno-istraživačke delatnosti iz oblasti medija i uticaja medija; aktivno podržavanje i organizovanje konferencija, seminara, predavanja; pojačavanje i redizajniranje medijskih kampanja u aktivnostima usmerenim ka unapređenju medijskog opismenjavanja.
U skladu sa svojim ingerencijama, partnerskom saradnjom, svi treba da podrže značaj medijskog opismenjavanj. Interakcijom da doprinesu jačanju pozicija medijskog opismenjavanja i time ubrzaju njegovo implementiranje u društvo.
