O sajber zavisnosti se gotovo i ne govori pa možemo polemisati o razlozima takve apatije. Interes je nešto što mi prvo pada na pamet. Profit medijske industrije koja nastoji da osvoji što više novih korisnika svojim sajber uslugama, ponudama i sadržajima.
Takođe, korist društva koje ne želi odgovorne, samosvesne ljude, već poslušnu, prilagodljivu masu, opet, u cilju ostvarivanja što većeg profita manjine.
Najlakše je narodu “zamazati oči” zadovoljavanjem formalnosti. Osloniti se na prosvetu ili zdravstvo na primer kao stubove društva, a povodom sajber zavisnosti, potpuno je apsurdno.
Šta preduzeti?
Iako je za mene, reč prevencija izlizana, a kao način predupređivanja različitih socioloških fenomena bezbroj puta zloupotrebljena, moram priznati da je Prevencija najefikasniji način sprečavanja pojave štetnog sajber uticaja i bolesti zavisnosti. Za takav, najbolji način je uvek potrebno vreme i velika količina truda i strpljenja.
Ono što bi Prevencija trebalo da uključi je paralelno realizaciju edukativnih i promotivnih aktivnosti i negovanje naučno-istraživačkog rada. U širem smislu to podrazumeva medijsko opismenjavanje ali i podizanje nivoa svesti o postojanju bolesti sajber zavisnosti, o njenim efektima, simptomima i posledicama.
Od velikog je značaja usmeriti se, u procesu Prevencije, na porodicu kao ciljnu grupu. Pre svega zbog toga što je porodica ključni faktor u procesu vaspitanja dece sa ciljem da im između ostalog usadi zdravo ponašanje i odgovorno korišćenje medija; zbog toga što porodica nema zamenu (Jul, 2020) i zbog toga što verujem i polažem nade da je porodica ta koja može promeniti odnos društva prema problemu.
KORISNO I VAŽNO:
- bez obzira kojoj starosnoj dobi pripadamo koristiti tehnologije tako da ne ugrozimo lične kvalitete i da ne dozvolimo da mediji upravljaju našim životima nego mi njima,
- nastojati i/ili insistirati na otkrivanju sopstvenih sklonosti i novih interesovanja,
- osmišljavati aktivnosti i izbegavati pasivni način zabave, baviti se fizičkom aktivnošću,
- usmeriti se na umne aktivnosti poput sviranja muzičkog instrumenta, čitanja, igranja društvenih igara, slikanja, učenja stranog jezika, meditiranja,
- balansirati između toga šta radimo, kako i koliko dugo onlajn,
- komunicirati što više uživo i uvežbavati svoje socijalne veštine,
- ukloniti aplikacije i igrice da budu što manje lako dostupne.
Cilj nije promovisati zabranu upotrebe medija i tehnologija. Suština je kontrolisati moć novih medija i savremenih tehnologija a ne dozvoliti da oni kontrolišu nas. Razgovorom, kroz međusobno poštovanje, razvijati ličnu odgovornost dece u korišćenju medija ali isto tako ne zaboraviti da je roditelj prvi primer detetu i model koji će dete oponašati. I ma koliko surovo zvučalo, apelovati na porodicu kao dominantni protektivni faktor koji će se boriti za dobrobit svog mikrosveta.
