Jedna od prepiski sa najstarijim sinom (14):
ON: Stižem
JA: Ok. Ja idem kod frizerke.
ON: Ok Što
JA: Šta što?
ON: Neznam
JA: Jaoooooo! Kako se piše neznam?
ON: Ćao
JA: Zašto ćao ne napišeš ovako, ć ao?! Ilizaštosvenepišešovakonemojmenerviratisedikućiiuči!
Nekada sam mislila da odluke donosim ja. Danas sve češće proveravam da li ih donosi moj strah. Strah se uči. I hrabrost se uči.
Savet koji tiho odzvanja… Nije stigla da mi objasni. Počneš da primećuješ neobičan osećaj. Pitaš se odakle dolazi. Koju poruku nosi? Trebalo mi je
Zelenooka crnka. Na prvi pogled – idealna. Vodi računa o sebi. I o drugima. Sve što skuva i umesi je na njen ponos, a
Toliko toga može da da – i deli. Prisutna je. Sluša. Prepoznaje. Oseti. Traži uzajamnost. Spremna je da se menja – ako zna zašto.
Reč papučar je muškog roda. Nije u redu. Reč raspuštenica je ženskog roda. Ni to nije u redu. Milo za drago… Muškarac primećuje svoju
Najteži zadatak vaspitanja – roditeljsko angažovanje oko škole. Zašto je to tako? Radiš. Daješ sve od sebe. Grešiš. Preispituješ se. Istrajavaš. Promišljaš. Popuštaš. Zatežeš. Pomažeš.
