U okviru teme Štimung Novog doba spomenuto je da ljudi kreiraju atmosferu u društvu. U skladu sa tim neizbežno je i veoma važno izdvojiti šta odrasli (pretežno riditelji) kao nosioci odgovornosti u kompleksnom procesu vaspitanja i formiranja medijskih navika svoje dece mogu preduzeti i kako.
Prvo.
Prestanite u potpunosti sa nostalgijom. Neprihvatjlivo je korišćenje fraza o tome kako je nekada bilo u naše vreme, pogotovo pred decom i mladima. Prosto više nije naše vreme. Sada je ovo vreme; Novo doba; a mi smo medijsko društvo.
Drugo.
Pomirite lični, unutrašnji sukob između potrebe da se suprotstavite moći medijske industrije i potrebe da ukažete na značaj postojanja medija u svakodnevnom životu dece i mladih.
Treće.
Priznajte da je nemoguće postojati i opstati bez pristupa medijskim resursima. Isto tako, priznajte i da nisu samo mediji odgovorni za stvaranje društvenih ishoda i stanje mentalnog zdravlja naše dece.
Četvrto.
Prihvatite da su se socijalni kontakti i međuljudska komunikacija, usled neprestane upotrebe medija, transformisali i postali medijatizovana komunikacija. Komunikacija koja funkcioniše po pravilima medija.
Peto.
Pokušajte da razmotrite mogućnost o pozitivnim efektima medija. Ili, ako je to previše, onda bar razmotrite mogućnost kreativne upotrebe medija.
Kada savladate pet početnih koraka, sledi vam teži deo 😊.
Ono što pre svega treba da znamo kao roditelji, je da su deca i mladi koji imaju dobar odnos sa roditeljima manje podložna uticaju medija (Bečelić, 2006). Ovo saznanje, proisteklo iz empirijskog istraživanja o uticaju televizijskih reklama na adolescente, našu odgovornost kao roditelja dodatno povećava. Takođe, (kako je napisano u knjizi Mladi i mediji, Endija Redoka) bolje je po nas kao roditelje da ni ne zauzmemo baš u potpunosti neprijateljski stav prema onome u čemu mladi uživaju (Bazalgette, 2008), jer zabranjeno voće je najslađe.
Šta da radite?
Neophodno je da svaki roditelj pronađe svoj put medijskog vaspitanja, jer svaka porodica je drugačija a svako dete jedinstveno. Put zasnovan na poverenju, razumevanju, međusobnom uvažavanju i poštovanju. Potraga za metodama i opcijama koje će dati najbolje rezultate, konstantno prilagođavanje i povremeno preispitivanje sebe i načina kojima se služimo, čine ovaj vaspitni proces dinamičnim i zanimljivim.
Činjenica da opcije i mogućnosti za sticanje osnovnih znanja postoje, ohrabruju početak koji je uvek najteži ali i najvažniji.
Pre svega da bi deca formirala odgovorajuć, željeni odnos prema medijima, neophodno je da rastu sa odraslima, koji imaju odgovarajuć odnos prema medijima. To istovremeno znači da odgovornost u korišćenju medija deca uče od svojih roditelja. Posmatraju ih (čak i onda kada roditelji toga nisu svesni), imitiraju, i kopiraju njihov odnos prema medijima.
Pored pozitivnog primera ponašanjem, roditelji moraju pronaći vremena da prate medijske navike svoje dece, da prepoznaju njihov medijski ukus i kakva osećanja kod njih izaziva medijska komunikacija, šta od medijskih sadržaja konzumiraju i distribuiraju i kako se posredstvom medija izražavaju. Preporučljivo je da roditelji sa svojom decom povremeno razgovaraju o medijima – o tome zbog čega su mediji korisni i čemu doprinose, ali i kakve su potencijalno štetne posledice konzumiranja medija.
Kao roditelj mislim da ne treba imati dilemu o tome da li je medijske navike dece potrebno kontrolisati. Sasvim je u redu i, kroz jasan dogovor sa decom, uspostaviti pravila o korišćenju medija, ali tako da se uzmu u obzir njihove potrebe i mišljenje. Pravila je poželjno postaviti u skladu sa sopstvenim sistemima vrednosti.
Efikasnost u roditeljskom pristupu medijskom vaspitanju možete postići i tako što ćete prestati sa zvocanjem. Umesto učestalog kritikovanja, osuđivanja upotrebe medija i isticanja štetnog uticaja, podstičite kreativnu upotrebu medija i korist koju svi možemo imati od medija.
I ako povremeno posustanete ili posumnjate u svoje odluke i stavove, prisetite se da deca vrlo dobro znaju šta žele, ali često ne znaju šta im je potrebno (Jul, 2017). Budite otvoreni i radujte se mogućnosti da učite od svoje dece o savremenim tehnologijama i komunikaciji Novog doba (priznaćete da nisu retke situacije kada deca znaju više od nas o društvenim mrežama, internetu, aplikacijama, pametnim telefonima, video igrama, itd.).
I na kraju, a za početak sprovođenja vašeg medijskog vaspitanja evo i predlog konkretnih, praktičnih tehnika kojima se možete poslužiti. Naime, proučavajući uticaj medija na mlade (Bečelić, 2016), konstatovala sam da roditeljima na raspolaganju stoji nekoliko tehnika koje im mogu pomoći u procesu medijskog vaspitavanja:
- Ograničavajuće mere podrazumevale bi jasna pravila šta od medija, kada i koliko deca mogu konzumirati na dnevnom nivou.
- Zajednička upotreba medijskih sadržaja kao tehnika zahteva vreme i veću posvećenost roditelja ali je veoma efektna i efikasna tehnika.
- Tehnika aktivnog pristupa podrazumeva konstruktivan razgovor između roditelja i dece o medijskim sadržajiama. Cilj je podsticanje i negovanje kritičkog odnosa dece prema medijskim sadržajima i postizanje autonomnog stava dece na principima istinskih vrednosti (o ovakim pristupima biće više reči u tekstovima o medijskom obrazovanju i medijskoj pismenosti).
RAZUME SE, NIJE NI RODITELJIMA LAKO. ALI TO NIJE OPRAVDANJE VEĆ IZGOVOR. JER ODGOVORNOST JE NA VAMA; NA NAMA; NA ODRASLIMA. RAZMISLITE!
