Zora. Ustajem.
Tuš me rasani. Kreme me umire.
Pripremam tri doručka. Dve užine.
Doručkujem prva. Rano. Ogladnim u deset.
Posao.
Peške ili biciklom. Vreme za sebe. Za sopstvene misli.
Ili muziku u slušalicama.
Povratak. Kuća.
Kuvam. Pravim opet užine.
Dočekam iz škole. Dočekam sa treninga.
Ispratim u školu. Ispratim na balet.
Pokupim iz vrtića.
Rasklanjam ručak. Opet. Od istog ručka. Drugi put.
Igram se. Vaspitavam. Vozim bicikl. Rolere.
Učim slova. Brojeve. Slažem. Skupljam igračke.
Još jednom. Treći put.
Trening.
Raspadnem se.
Nabavka.
Slična lista, za naredni dan.
Večera.
Vole kad još u hodniku osete miris.
Ponosna sam kad kažu: „mmm, kako lepo miriše“.
Proveravam domaći. Preslišavam.
Pomažem. Grdim. Kritikujem pogledom.
Sedim pored. Čekam da završe.
Da legnu. Da me zagrle.
Da me osete, da se umire.
Da ih osetim, da se umirim.
U međuvremenu. Čitam slikovnice pred spavanje. Dve.
Znam ih napamet. Samo mi je glas drugačiji.
Poslednja se tuširam.
Stavljam kreme.
Volim taj miris kad se sve utiša.
Uveliko je noć.
Čitam…
