Emocije su život. Život su emocije. Čine da se osećamo živima. Život bez emocija je preživljavanje.
Emocije nisu uvek prijatne, s toga život nije uvek lak…
U osnovi svake emocije je naš sistem vrednosti. Kreiraj ga i neguj pažljivo. Ohrabrujuće je znati da je sistem vrednosti promenljiv. Upozoravajuće je – okruženje direktno utiče na sistem vrednosti. Sistem vrednosti, gradi razum.
Srce je mišićni organ koji pumpa krv. Dušu, medicina nije prepoznala kao organ. I nije smeštena u grudnom košu. Dakle, organ za emocije nisu ni srce ni duša, već mozak. Princip je sledeći: događaj/reč/situacija – naš doživljaj – vrednovanje – formiranje misli – izazivanje emocija – emocionalna reakcija. To je sve! Veoma jednostavno i vrlo logično!
Nekada, reakcija tela preduhitri pojavu misli. Tada, obrati pažnju. Ono što telo poručuje, ne zanemaruj. To je neprocenjiv signal. Ako ga zapostaviš, može skupo da te košta.
Kakve su nam misli, takve su nam emocije. Misli vrlo često usmere emocije. Primećuj svoje misli. Menjaj ih. Poboljšavaj ili uživaj u njima. I obrnuto. Emocije neretko preplave misli. Tada ne reaguj. Sačekaj. Posveti im se. Opazi emocije, imenuj ih, oseti ih kroz celo telo i pusti da prođu. Uzemlji se.
Ne identifikuj se sa emocijama, jer ti nisi tvoja osećanja. Ponekad, one su samo tu da prenesu značajne informacije. Čak i kada najviše bole, dragocene su.
Postoje dobre i loše emocije. To je zabluda. Emocije su prijatne ili neprijatne. I sve su korisne. Jasno je koje izbegavamo, a ne bi trebalo, jer nas čine snažnijim, mudrijim, hrabrijim, bližim samima sebi. U stanju su da nas umore više nego bilo koja fizička aktivnost.
Da bi smo izgradili adekvatna osećanja prema drugima, neophodno je da prvo proživimo i usvojimo prijatne emocije prema sebi. Nikad nije kasno. Počni odmah. Od sebe!
U protivnom, smisao će biti tuđa osećanja, a svoja ćemo zanemarivati. Ipak, ni to ne mora biti zauvek. Zapamti. Ponavljaj sebi dok u to ne poveruješ! Svako je odgovoran za svoje emocije! Ne menjaj svoje raspoloženje u odnosu na tuđe! Ne upijaj tuđa osećanja! Živi svoja! Naravno, s merom. Ne sebično. Uz prisutnost empatije.
Osvesti da je lična odluka da li ćeš i kako izraziti svoja osećanja. To zahteva odgovornost. Donosi posledice. Uvek imaš izbor. Transformiši emocije. Koristi ih kao izvor snage ili nežnosti i razumevanja. Vežbaj svoju emocionalnu nezavisnost svakodnevno. Razvijaj svoju emocionalnu inteligenciju neprekidno.
U doba digitalne komunikacije, gde uređaji zamenjuju ljude, umetnost i misli, sve je moguće, osim blagodeti da daš i primiš emociju.
Emocije su život. Život su emocije. Čine da se osećamo živima. Život bez emocija je preživljavanje.
