Novi mediji i savremene tehnologije olakšavaju život. Ponekad su, čini se čovekovi najbolji prijatelji, a ponekad “bezazleni” neprijatelji. Njihova učestala upotreba postala je stil života, ali i poseban socio-patološki fenomen, jer svako ko medije i tehnologije koristi prekomerno može, gotovo neprimetno, postati psihički zavisnik.
Iako zavisnik od medija i tehnologija robuje procesu a ne supstanci, stručnjaci (Smol, Vorgan 2008) smatraju da isti neuronski putevi u mozgu koji pojačavaju zavisnost od psihoaktivnih supstanci, mogu dovesti do kompulzivnog ponašanja tehnologijske i medijske zavisnosti.
Kada patološki korisnik Interneta, igrica ili društvenih mreža, počne kompulzivno da se ponaša i neadekvatno emocionalno da reaguje – pokaže agresivnost, malodušnost, nezainteresovanost, možemo reći da je postao zavisnik. Kao i svaki zavisnik, potpuno će poricati enormnu količinu vremena provodenu sa savremenim tehnologijama i ubeđivaće sebe i druge da kontroliše svoju onlajn aktivnost. Poremetiće svakodnevni život, posao, školu, porodicu i društvene aktivnosti (Smol, Vorgan 2008). Na kraju će fizički, psihički i socijalno obeliti, i patiće.
Savremeni čovek i nove generacije njegovih sledbenika svakodnevno teže da izbegnu osećaj bilo kakve emocionalne nelagodnosti (osećanje dosade, depresivnost, anksioznost, konfliktne odnose) i da dožive trenutno zadovoljstvo, sada i odmah. Konzumacijom novih medija i savremenih tehnologija kao izvora relaksacije ili moći, obezbeđuju bekstvo od psihičke napetosti, emocionalne nelagodnosti, svakodnevice i realnosti. Vremenom, nakon početno neobaveznog korišćenja Interneta, mozak postepeno traži jači dopaminski podsticaj a pojedinac doživljava neugodnost kada nije na mreži. Postupno se javlja sve veća potreba za provođenjem vremena online a obrasci ponašanja postaju štetna navika (Nikolić, 2001; Smol, Vorgan 2008).
Prema uzoru na karakteristike i definicije alkoholizma i narkomanije (Nikolić, 2001), može se zaključiti da je zavisnost od medija i tehnologija takođe oblik poremećenog ponašanja. Bolest koja predstavlja samovoljno, hronično konzumiranje medijskih sadržaja, upotrebu savremenih tehnologija i realizaciju online aktivnosti.
U našem društvu se o ovoj savremenoj bolesti zavisnosti ne govori dovoljno. Mnogima je neverovatno i nezamislivo da je moguće postati medijski i tehnologijski zavistan. Ono što otežava je činjenica da se medijima i tehnologijama ne pristupa sa negativnog stanovišta, odnosno da se prekomerna upotreba medija i tehnologija toleriše a neretko nesvesno i podstiče.
Njihova sveprisutnost i dostupnost, društvena i socijalna prihvaćenost oslabili su predostrožnost pa nismo svesni da nas ugrožavaju sporo ali podmuklo; da suštinski izazivaju antisocijalno ponašanje; da ne uzrokuju smrtan ishod ali da su usled prekomerne upotrebe veoma štetni po pojedinca i zajednicu jednako kao i bilo koja druga bolest zavisnosti.
I nije ni ekstrem reći da se ove moderne bolesti zavisnosti ne plašimo ni malo, a trebalo bi.
