Poželela je da ulepša lice. Odlučila da osnaži telo.
Konačno je svesna svojih vrlina, a mane je u potpunosti prihvatila.
Sada poštuje sebe. Naučila je da kaže „neću“. Ne želi da se podrazumeva.
Ne čuje, pa to je tako, tako je oduvek.
Odlučnija je nego ikada. Zadovoljna sobom, jer prvi put veruje u sebe.
Zna koliko vredi.
Hrabra je, jer je iskrena.
Sada traži da je poštuju i uvažavaju.
Povremeno stavlja sebe na prvo mesto. Ne radi ništa što se od nje očekuje već kada ona to poželi.
Ne dozvoljava da je ućutkaju. Ne mora da trpi i bude fina.
Konačno je slobodna. Sada je ono što zaista jeste!
Ipak…
Žigosana je krizom srednjih godina. Zatrpana pogledima. Osuđena komentarima.
Ali…
Zahvalna je jer je svesna. Srećna jer je drugačija.
Moćna je jer zna. To je izgovor za slabiće. Bekstvo za nesrećne. Optužba za ograničene.
I najlepše što je ikada čula je: „Želim ti da budeš u „krizi srednjih godina“ još najmanje deset godina“! 😊
Sestro hvala ti!
