Samoljubav.
Zvuči sebično. Skoro prepotentno.
Koga briga!
A zapravo – uslov je samostalnosti. Ličnog zadovoljstva. Uspešnih odnosa. Srećnog života.
Zasnovana je na samosvesti. Sačinjena od samopoštovanja i samopouzdanja.
To je ljubav prema celom svom biću. Neupoređivanje sa drugima. Svest o pozitivnim osobinama. Vladanje osećanjima. Vera u sposobnosti. Vrednovanje svojih kvaliteta. Glas koji govori mogu i kada ne veruješ da je istina.
O samoljubavi se malo govori. Sve češće pogrešno tumači.
Gotovo je zloputrebljena. Površno ispoljena.
Samoljubav.
Put ka sebi. Izvor najvažnijeg mišljenja – mišljenja o sebi.
Put ka pravom pripadanju. Pripadanju sebi.
Ona je proces. Sposobnost sagledavanja sebe, prihvatanja i rada na sebi. Opet i opet.
Bez samoljubavi nema granica. Bez granica nema nezavisnosti. Bez nezavisnosti nema autentičnosti.
Zato…
Imaš li samopoštovanja da se zapitaš ko određuje tvoju vrednost?
Imaš li samopouzdanja da priznaš da ti tuđa mišljenja (lajkovi, pratioci) nisu merilo uspeha?
Imaš li samoljubavi da preuzmeš odgovornost i promene započneš od sebe?
Ne zaboravi da se povremeno zapitaš.
Da li je to što radiš dovoljno dobro – ali po sopstvenim merilima.
Da li je to što postaješ bolje ali u odnosu na tebe od juče.
