Ambijent Novog doba u smislu socijalnog prostora, sredine i društvenih uslova u kojim živimo, veoma je delikatan.
Vladavinom licemerja, srdašnoću u izumiranju i pretvaranjem, prikriva se istinsko nezadovoljstvo koje vrišti iz nesrećnih i neostvarenih duša. Opsednutost plasiranjem uspeha i sreće na društvenim mrežama i posredstvom drugih medija, postalo je preokupacija manipulatora i fascinacija izmanipulisanih.
Paradoks je obeležio današnjicu jer – biti domaćica je popularno ali ne i dostojanstveno; lepše je mučiti se i patiti u tuđini, nego prihvatiti sebe i truditi se u svojoj otadžbini; prilika je sve više, a uslovi nikad gori; oduševljenje tuđim je bolje nego ulaganje u domaće; fizička lepota nije prioritet ali je imperativ samopoštovanja; patnja za istinskom bliskošću s jedne strane a sa druge obožavanje samodovoljnosti, itd. Svako od nas je, sigurna sam, upoznao neki od paradoksa Novog doba.
Promocija ophođenja bez poštovanja u kom je, između ostalog, tradicija postala psovka a patriotizam kletva, skromnost mana a kućno vaspitanje i opšta kultura kamen spoticanja, postali su ideal i simbol modernog života koji ne menjaju samo stil života, već i našu svest i našu duhovnost. Polako ali sigurno, tiho ali snažno, transparentno ali podmuklo.
I nisu samo mediji krivi. Oni samo jaaako koriste situaciju, dodatno je raspirujući. Svi smo odgovorni. Kao roditelji, kao prijatelji, kao partneri, kao poslovni saradnici, kao komšije, kao nečija deca, brat ili sestra…. Svaki pojedinac na svoj način, u određenoj meri…jer svi mi učetsvujemo u kreiranju ambijenta Novog doba.
