Baveći se uticajima medija zainteresovala sam se za proučavanje posledica koje tehnologije ostavljaju na ljudska bića. Čitajući različiti stručnu literauturu iz oblasti medija, ali i iz oblasti savremene psihologije, pedagogije i vaspitanja, zaključila sam da savremene tehnologije izazivaju bolest zavisnosti. Takođe, bila sam ubeđena da će čovek kao živo biće morati da evoluira – njegov mozak, imuni sistem, način ponašanja, emocije, socijalne veštine…sve, da bi mogao nesmetano da živi u Novom dobu.
Kada sam to shvatila imala sam potrebu da pronađem samo još naučni dokaz. Čitajući knjigu Internet mozak, autora Gerija Smola i Gigi Vorgan, potvrdila sam sve ono što sam naslućivala. Knjiga mi je pomogla da učvrstim svoje pretpostavke, ali i da naučim konkretno, kako nam se dešavaju promene izazvane tohnološkom revolucijom i koje su nam opcije u pogledu zdravog života u Novom dobu.
Konačno me ne grize savest što sam bliskim ljudima postavila dijagnozu zavisnosti od tehnologija, a i odlučnija sam u pogledu medijskog vaspitanja sopstvene dece i stila života koji vodim. Odgovorno mogu da kritikujem ili pohvalim sve ono što nam “donose” tehnologije i mediji, a da se ne osećam nesigurno, staromodno ili zaostalo za vremenom i svetom.
Imam u planu da napišem tekstove na ovu temu, praćene odgovarajućim prezentacijama koje se mogu iskoristiti kao svojevrsni način kućnog podučavanja (članova porodice, prijatelja, partnera) ali i kao lekcija u zvaničnije edukativne svrhe (namenjena učenicima u školi, predavanjima, obukama, itd.).
TRENUTNO STANJE
Način života i učestalo konzumiranje tehnologija doprineli su modifikaciji ljudskog mozga. Modifikacije su prouzrokovale promene ponašanja, promene u osećanjima, u pamćenju, načinu razmišljanja i socijalnim veštinama.
Generacije dece i adolescenata koja dolaze i mladih koji već na neki način nose breme odgovornosti za budućnost, rukovođene su mozgom koji je drugačiji od mozga nas srednjih godina i starijih.
Način funkcionisanja ljudskog mozga se kod najmlađih generacija promenio drastičnije nego kod odraslih kod kojih su se promenama suprotstavila prethodno stečena iskustva i znanja, emocionalna stabilnost i dominatno upotreba mozga oflajn. Dakle, pojavile su se i razlike u stepenu nastalih promena, koje su uslovljene i količinom vremena provedenog onlajn.
Bezbroj puta sam čula roditelje kako se hvale svojom decom koja odlično rukuju Internetom, aplikacijama ili video igricama. Oni veruju da što boljim savladavanjem takvih veština i bržom primenom znanja takve vrste, njihova deca istovremeno uče i razvijaju sposobnosti za rešavanje životnih problema, stiču znanja neophodna za uspešniji život i bolje profesionalne rezultate u budućnosti. Zapravo, učestalo korišćenje tehnologija koje rezultira ograničenim mentalnim veštinama i znanjima o efikasnom upravljanju tehnologijama verovatno se neće preneti na druge kontekste ili situacije iz realnog života (Smol & Vorgan, 2011).
Istovremeno, sve one veštine, iskustva, znanja, osećanja koja je neophodno razviti u određenim razvojnim periodima života, mogu trpeti na uštrb sajber sposobnosti.
Tehnološke veštine mogu se steći i razviti u našem mozgu u bilo kom životnom dobu. Kako starimo, naše stručno znanje, emotivna stabilnost, način razmišljanja i naša iskustva trajno se skladište u neuronskim kolima i pomažu nam da brzo i uz mali intelektualni napor rešavamo komplekse probleme. S druge strane, nerazvijenost kognitivnih sposobnosti, socijalnih veština i zakržljali neuronski putevi prouzrokovani satima provedenim onlajn (Smol & Vorgan, 2011) u nekim slučajevima ne mogu se nadoknaditi nikada.
Ako bi mozak posmatrali kao mišić blisko nam je da prihvatimo da bi se on razvio u onoj meri u kojoj ga vežbamo odgovarajućim vežbama. Kada bi ga posmatrali kao najsavršeniji računar, jasno je da bi funkcionisao u odnosu na programe koje mu instaliramo.
Zato, tehnologije treba da iskoristimo da bismo evoluirali. Da bismo bili bolji, napredniji, savršeniji. To znači da je uz boravak onlajn i korišćenje prednosti tehnologija veoma važno ne ugroziti razvoj svih značajnih aspekata ličnosti i kapaciteta ljudskog uma. U protivnom, nećemo se ništa razlikovati od mašina ili robota.
Oflajn upotreba mozga (sviranjem instrumenta, kvalitetnim međuljudskim odnosima, kontaktima licem u lice, slikanjem, odlaskom u bioskop, bavljenjem fizičkim aktivostima, porodičnim okupljanjem za vreme obroka, itd.) može nam omogućiti da kontrolišemo prilagođavanje našeg mozga i doprineti da se suprotstavimo uticaju digitalne stimulacije na neuronske putanje našeg uma (Smol & Vorgan, 2011).
ZAPITATE LI SE kako tehnologije i mediji utiču na promene našeg mozga?
POSUMNJATE LI u benefiti upotrebe tehnologija?
POMISLITE LI kakve su posledice?
