U prethodnom tekstu Tehnologijaska čar, komentarisala sam uzročno-posledičnu vezu prosperiteta i štetnog uticaja savremenih tehnologija i novih medija na pojedinca. Prosto rečeno učestalim konzumiranjem ishod je sledeći – „jedno popravljaš drugo kvariš“.
Postoji dakle mnogo toga pozitivnog i korisnog što sam humanistički nazvala Tehnologijska čar. Međutim, šta je sve ono što se može negativno desiti kao posledica preteranog konzumiranja savremenih tehnologija i novih medija?
Mogući negativni ishodi usled učestale i/ili neadekvatne upotrebe su:
- Izostanak interakcije licem u lice
- nerazvijenost ili narušavanje socijalnih veština (psihološke posledice)
- gubitak samopouzdanja i samopoštovanja (psihološke posledice)
- usamljenost (psihološke posledice)
- nerazvijenost ili narušavanje socijalnih veština (psihološke posledice)
- ugrožavanje intimnih veza i odnosa
- emocionalna i socijalna distanciranost od porodice, partnera i prijatelja (psihološke posledice)
- izumiranje tradicionalnih porodičnih vrednosti i običaja
- Netolerancija na dosadu
- Nestrpljenje
- Nesposobnost rešavanja problema
- Stanje stalne delimične pažnje
- Kratkoročno pamćenje
- Površnost
- Smanjenje efikasnosti
- Stres
- Sagorevanje
- Razdražljivost
- Odsutnost
- Poremećaj ponašanja
- poremećaj pažnje
- hiperaktivnost kod dece
- poremećaj pažnje
- Usporavanje razvoja govora kod dece
- Emocionalna nezrelost
- Slabljenje školskog uspeha
- Smanjenje ili nerazvijenost kreativnosti
- Nedostatak mašte
- Život u virtuelnom svetu – gubitak osećaja za realnost
- Egocentričnost
- Odsustvo empatije
- Ekstremni individualizam – samodovoljnost
- Ugrožavanje fizičkog zdravlja
- Sajber kriminal
- sajber nasilje
- Psihološke posledice
- umor
- konfuzija
- anksioznist
- depresija
- bolesti zavisnosti
Nekih mogućih posledica smo svesni, o nekim nismo nikada ni razmišljali, za neke smatramo da se nama ne dešavaju i ne mogu ni desiti. Iizgovor nam je uvek činjenica da živimo u Novom dobu savremenih tehnologija i novih medija i da bez njih ne možemo, ne postojimo, nema nas.
Moja misao vodilja je da se tehnologijska znanja i veštine mogu steći i razvijati u bilo kom periodu ili trenutku života. Mudrom i kontrolisanom upotrebom nećemo se emotivno umrtviti, socijalno zastraniti, kognitivno otupeti, stvaralački utihnuti, niti psihički oboleti.
I što je po meni najvažnije, izbećićemo posledice i nedostatke, nastale usled ranog i produženog izlaganja (pogotovo mladog mozga) tehnologijama, koje se u nekim slučajevima nikada ne mogu otkloniti niti nadoknaditi (Smol & Vorgan, 2011).
