Sve veći broj mladih koji planiraju roditeljstvo imaju potrebu da razgovara o relaciji deca – savremene tehnologije. Za njih su postala veoma važna pitanja: koliko deci na dnevnom nivou dozvoliti „razonodu“ uz pametne telefone, sa koliko godina ih „upoznati“ sa novim medijima, postoje li posledice po decu izazvane preteranom konzumacijom interaktivnih ekrana, kakva je uloga roditelja itd., itd.
Roditeljstvo zabrinjava i plaši više nego ikada pre. S jedne strane, zbog mnoštva izazova, a sa druge, zato što je i deci i roditeljima zahvaljujući savremenim tehnologijama, sad i odmah, sve dostupno. Budući roditelji sve češće strahuju i od eventualnih negativnih promena u dečijem mozgu, koje su itekako moguće.
S obzirom da postoje pojedinci koji se ne mogu nositi sa simultanim aktivnostima i zahtevima Novog doba, ovaj tekst nastoji da informiše buduće roditelje, a ne da ih dodatno obeshrabri. Informisanost i znanje (kao rezultat novomedijske pismenosti – značajne veštine neophodne za roditeljstvo današnjice), postaće izvor snage i sigurnosti.
Najjednostavnije rečeno, dečiji mozak oblikovaće se u zavisnosti od načina na koji ga koriste. Sinapse, veze između ćelija, će jačati odnosno slabiti i na kraju biti eliminisane u zavisnosti od toga kako se upotrebljavaju. Naravno da će, između ostalog, upotreba savremenih tehnologija uticati na promene u neuronskim mrežama.
Hronično i prekomerno izlaganje dečijeg mozga digitalnim audio-vizuelnim stimulacijama usloviće razvoj neurona i sinapsi a samim tim i adaptiranje mozga (odnosno neadaptiranje). Preterano izlaganje tehnologijama može kod male dece usporiti razvoj govora (Zimmerman, Christakis, Meltzoff, 2007), izazvati neosetljivost na stvarni svet oko sebe, prouzrokovati zavisnost od tehnologija, emocionalnu nezrelost. Sve učestalija pojava je poremećaj deficita pažnje (Smol i Vorgan, 2011), a posebno su osetljiva deca tokom prvih nekoliko godina života. Dakle, pored genetike, i okruženje će uticati na prouzrokovanje određenih poremećaja kod dece (Smol i Vorgan, 2011).
Neki stručnjaci tvrde da poremećaji pažnje nisu pravi dijagnostički poremećaji i da to nije bolest već da je nov način formiranja modernog mozga koji se prilagođava sveprisutnoj tehnologiji (Smol i Vorgan, 2011) – odnosno okruženju. Iako deluje bizarno, prema ovakvom stanovištu, teško održavanje pažnje, izbegavanje mentalnog napora, zaboravnost, poteškoće u organizovanosti, osećanje nemira, nestrpljivost, izbegavanje mentalnog napora, smanjena sposobnost direktne komunikacije, vrpoljenje, neprikladno kretanje itd. prihvatljiva su ponašanja u budućnosti.
Da li je to pravac evolucije ljudskog mozga koji istinski želimo svojim potomcima?
Preporuka je da deca mlađa od dve godine uopšte ne koriste interaktivne ekrane. Uputno je ne dozvoliti da dragocenu komunikaciju za obrokom zamene novi mediji. Da užitak u slobodnom vremenu i porodičnu atmosferu ne ugrozi „lažni sjaj“ sajber igračaka.
Kad god ste u prilici ponudite svom malom detetu opciju odlaska u šetnju, boravka u prirodi, igranje i komunikaciju „uživo“ sa drugom decom, društvenu igru, crtanje, pevanje, čitanje. Inicirajte aktivnosti koje će predstavljati izazov za um vašeg deteta. Bogatite život sa svojim detetom van mreže. Uz svakodnevno ohrabrivanje, dete će istinski uživati u igri i druženju, što će vremenom postati potreba pa i način života. Nove medije koristiće tek onoliko koliko je neophodno da zadovolji radoznalost i isprati tendencije Novog doba.
Biti roditelj u digitalno, Novo doba zahteva mnogo truda. Stvarajte život van mreže, kao dobar primer i mentor svojoj deci u odrastanju uz digitalne i tehnološke izazove. Tako ćete neposredno uticati na neuronski sklop mozga svog deteta i pomoći da se mozak adaptira na najbolji mogući način.
Budite oprezni, jer je poremećaj pažnje dijagnostifikovan i kod odraslih (Smol i Vorgan, 2011). Iznad svega uživajte u roditeljstvu, najtežem ali najlepšem „poslu“ na svetu.
.
